Milutin Milanković 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14 | Nivo: TF Čačak

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU
TEHNIČKI FAKULTET ČAČAK
PREDMET:
ISTORIJA PRIRODNIH I TEHNIČKIH NAUKA
TEMA:
MILUTIN MILANKOVIĆ
1. Uvod
Milutin Milanković je veliki naučnik u našoj i svetskoj javnosti, ali i uzvišeni stvaralac čiji put kroz vasionu i vekove stremi mnogo dalje od uobičajnih odredišta naučne misli. Zauzima istaknuto mesto u svetskoj nauci i nesporno je jedan od najslavnijih naučnika koje su Srbi imali. Američka agencija "NASA" proglasila ga je jednim od petnest najvećih naučnika na svetu, a od 1993. godine Evropsko geofizičko društvo dodeljuje medalju za naučni doprinos u oblasti klimatologije sa njegovim imenom.
Milanković u đačkim danima
2. Biografija
Zaposlio u čuvenoj bečkoj građevinskoj firmi "Adolf Baron Pittel Betonbau-Unternehmung".
Njemu je ukazana takva čast da kao inženjer projektant obnovi zgradu Politehnike u kojoj je studirao i doktorirao. Naredne četiri godine proveo je podižući nasipe, mostove, vijadukte i druge strukture po celoj Austro-ugarskoj.
Milanković u vreme kada je studirao
Po profesiji bio građevinac, astronom, matematičar, geofizičar, ali iznad svega utemeljivač moderne klimatologije i klimatskog modeliranja. Pripada mu slava da je prvi Srbin, doktor tehničkih nauka. Za ovog srpskog naučnika s pravom se može reći da je svoje ime upisao i među zvezde: po Milankoviću su nazvani krateri na Mesecu i na Marsu, baš kao i jedno nebesko telo.
3. Stvaralački put Milutina Milankovića
Već 1912, njegova interesovanja su se usmerila ka proučavanju solarne klime i planetarnim temperaturama. Dok je bio u Budimpešti, Milutin Milanković je posvetio svoje vreme radu na ovom polju, i do kraja rata je završio monografiju o ovom problemu, koja je objavljena 1920, u izdanju Jugoslavenske akademije nauka i umetnosti u Parizu, pod naslovom "Théorie mathématique des phénomènes thermiques produits
par la radiation solaire" (Matematička teorija termičkih fenomena uzrokovanih sunčevim zračenjima). Rezultati ovog rada su mu doneli značajnu reputaciju u naučnom svetu, mahom zbog njegove krive insolacije na zemljinoj površini. Ova solarna kriva nije potpuno prihvaćena sve do 1924. kada je veliki meteorolog i klimatolog Vladimir Kepen sa svojim zetom, Alfredom Vegnerom, predstavio krivu u svom radu, pod naslovom "Climates of the geological past". Posle ovih prvih priznanja, Milankovoć je 1927. pozvan da sarađuje u dve važne publikacije: prva je bila priručnik iz klimatologije (Handbuch der Klimatologie), a druga je bila priručnik iz geofizike (Guttenberg's Handbuch der Geophysik). Za nju je napisao uvod "Mathematische Klimalehre und astronomische Theorie der Klimaschwankungen" (Matematička nauka klimata i astronomska teorija varijacija klimata), objavljen 1930. na nemačkom, a 1939. preveden na ruski. Ovde je teorija planetarnih klimata dalje razvijena sa posebnim podacima o Zemlji.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com